— Ram Gen
Britanska mlečna ovca
Zašto britanska mlečna ovca?
Plodnost: Odrasle ovce prosečno jagnje 307% jaganjaca, drugojagnjenke 263% i prvojagnjenke 221%. Ukupna težina trojki na jagnjenju je od 4 do 5 kg, a dvojki 5 do 6 kg.
Proizvodnja mleka i prirast jaganjaca: Trojke majka odgaji bez potporne ishrane i oni napreduju, u proseku, oko 0,33kg na dan. Ukoliko su u pitanju blizanci, sa 50 dana normalno imaju 24 kg telesne mase. Majka je vrlo posvećena svojim jaganjcima. Ovce su pitome, radoznale, rado prilaze ljudima, za razliku od većine tovnih ovaca.
U našim uslovima i intenzivnom sistemu ishrane, ova grla mogu dati preko 300 litara mleka sa sledećim kvalitetom (zvanična analiza Laboratoriije za ispitivanje mleka, Novi Sad):
U našim uslovima, meleženjem ovaca pouzdano prenosi plodnost na narednu genereaciju (uvek preko 2 jagnjeta i više), koje se lako odgaje od strane majke. Npr. imali smo primer da su 4 šilježice melezi (F1 generacija) sa Virtembergom na prvom jagnjenju dale 10 jaganjaca.
Preporučujemo odgajivačima koji muzu ovce da koriste ovu rasu kako bi unaprede sve karakteristike domaćih muznih ovaca. Dominantan gen u ovoj rasi je od Istočno-frizijske ovce.
Cilj korišćenja ove rase u centru
Povećanje mlečnosti i plodnosti domaćih ovaca kroz meleženje u jednoj do dve generacije, nakon čega sledi upotreba terminalnih-izrazito tovnih rasa (safolk, teksel ili IDF-preporučujemo tim redom) radi korekcije tovnosti. Zahteva posvećenost farmera, ali obezbeđuje znatno brži obrt (do udvostručenja). Ovce se mogu musti (obezbede 250 i više litara mleka nakon odbijanja jaganjaca!) ali se i ne moraju musti, što je jedinstvena osobina. Izrazito živahna i pitoma jedinka, odlična majka, inteligentna, ali se ne drži stada na paši.
Britansko mlečna ovca nastala je kao rezultat ukrštanja istočno-frizijkse ovce, lester, dorset i lejn ovce. Ovo je rasa kombinovanih svojstava, za mesa i mleko, sa izuzetno visokom plodnošću. Kada se ukršta sa drugim rasama BMO će znatno poboljšati plodnost i mlečnost. Rasa je takodje poznata kao Alderbred (originalni naziv), kada je stvarana tokom ¢70-ih u Engleskoj, od strane Lorens Aldersona u Viltširu i Nordumberlandu.
Što se tačnog udela drugih rasa tiče, postoje izvesne nesuglasice. Frahmi (1996) navodi da je čak 70% udela gena pripada istočno-frizijskoj ovci, 10% lesteru, 10% dorsetu i 5% lejnu. Mejson (1996) tvrdi da je rasni sastav sledeći: 42% frizijske ovce, 16% lester, 15% kombinovane rasa, 13,5% lejn%, 11,5% dorset i 2% je udeo drugih rasa.
Rasa je osnovana i zvanično prijavljena 1980. Veličina je srednja do velika, bez rogova, sa belom vunom. Lice i noge nisu obrasli vunom. Rasa je zasnovana na ovcama koji proizvode dovoljno mleka i imaju visoku plodnost. Od tada nadalje, ova rasa je postala predmet interesovanja velikog broja vlasnika drugih rasa koji žele da povećaju produktivnost svojih stada.
Broj stada je naglo rastao tako da je bilo i više od 5.000 priplodnih ovaca od sredine 1980–ih širom Britaniji. “Herd buk” ove rase objavljen je 1986. godine.
Britanska mlečna ovca (BMO)
Plodnost: Odrasle ovce prosečno jagnje 307% jaganjaca, drugojagnjenke 263% i prvojagnjenke 221%. Očekuje se lako jagnjenje. Jaganjci su živahni nakon jagnjenja. Trojke su teške od 4 do 5 kg na jagnjenju, a dvojke 5 do 6 kg.
Proizvodnja mleka i prirast jaganjaca: Trojke majka odgaji bez potporne ishrane i oni napreduju, u proseku, oko 0,33kg na dan. Ukoliko su u pitanju blizanci, sa 50 dana normalno imaju 24 kg telesne mase. Majka je vrlo posvećena svojim jaganjcima
Odlike: Stada mogu da borave spolja i u zatvorenim sistemima. Ovce su krupne, snažne i aktivne. Ovnovi iskazuju snažan libido tokom čitave godine. Ovcama se lako upravlja zbog mirnog temperamenta i jakog materinskog instinkta.
Karakteristike: BMO je srednje velićine, šuta, sa belim licem bez vune i neobraslim nogama. Ona je dala novu dimenziju rasama ovaca i industriji za proizvodnju velikog broja jaganjaca odgajenih po jednoj ovci. U punoj zrelosti, ovnovi prosečno dostižu 103 kg a ovce 79 kg. Ovce imaju miran temperament i jak majčinski instinkt.
Visoke performanse ove ovce je glavni faktor koji utiče na profitabilnost. Kombinacija visoke plodnosti i visokog prinosa mleka, kao i njenih ćerki meleza, omogućava ostvarenje visoke proizvodnje bez potrebe za posebnim ulaganjem u vidu povećanja broja ovaca i bez potrebe za veštačkom ishranom trojki. Ova rasa je sposobna da koristi sve vrste hraniva, kao i da provedi vreme na otvorenom i zatvorenom prostoru. Stoga, ova rasa je privukla veliku pažnju odgajivačima iz drugih deova sveta (Australija, Novi Zeland, SAD, Francuska, Grčka, Portugalija, Španija, Mađarska, Kanada, Meksiko i Kenija).
Iako je prvobitno rasa razvijena zbog majčinskih karakteristika (plodnost i mlečnost), BMO takođe poseduje dobar kvalitet vune i trupa. Postignut je relativno dobar randman mesa kao i kvalitet odsečaka. Prema tome, nije samo dobra radi postizanja kvalitetnih trupova nakon meleženja (kako se inače koristi u većini zemalja, a naročito u Madjarskoj), već kao rasa koja se i u čistoj rasi postaje sve atraktivnija zbog velikog broja ženki koje se mogu koristiti za povećanja stada.
Životna proizvodnja i dugovečnost je od posebnog značaja. Mnoge čistokrvne majke ušle su u „Klub 25“, nazvan po tome što majke za vreme svog života proizvedu (odgaje) najmanje 25 jagnjadi. Postoji i zapis da je jedna ovca za života (10 jagnjenja) dala 44 jagnjeta, bez upotrebe hormonskih preparata.
U zemljama van Velike Britanije, Britanska mlečna ovca se koristi više kao rasa za mužu sa dvostrukim osobinama, ali se takodje koristi u meleženju.
Mlečnost: Prosečan prinos mleka zavisi od standarda upravljanja stada i može varirati od 150 do 450 i više litara za 210 dana laktacije, sa 6% masti i 6% proteina. Razuman (očekivan) prosek je oko 260 litara na 200 dana laktacije i 6-7 laktacija po ovci. Zabeleženi su i prinosi mleka od 650-900 litara za 300 dana laktacije. U mleku je posebno visok nivo suve materije.
Danas se jako mali broj BMO koristi za mužu. Izvršeno je nekoliko izvoza BMO za Francusku i Grčku radi muže, a postoje i neka veća stada u Velikoj Britaniji, specijalizovana za mlečne proizvode (npr. “Kelton plavi,, sir, specijalitet iz Tesdala). Bizikot farma u Kanadi proizvodi preko 300 litara mleka po ovci nakon perioda odgoja jaganjaca od 50 dana. Postoje linije koje daju 400 i više litara mleka (Brodadhembury stada u Devonu, 1990).
Reprodukcija: BMO je najplodnija Britanska rasa. Ovnovi pokazuje veliki libido tokom većeg dela godine. Odrasle ovce daju prosečan prinos od 307% jaganjaca, drugojagnjenke 263% i prvojagnjenke 221%. Ove vrednosti se odnose na odlučenu jagnjad.
Jagnjenje je u velikom procentu veoma lako. Jagnjad su energična i aktivna na rođenju. Legla sa trojkama teže 4 – 5kg po jagnjetu i blizanci 5 – 6kg po jagnjetu. Ovca može sama da odhrani trojke bez pomoći, dobijaće dnevno na masi u proseku oko 0,33 kg. Kada majka gaji samo blizance, nakon 50 dana od jagnjenja redovno postižu težinu od 24 kg. BMO je veoma brižna majka.
Ukrštanje i kvalitet mesa: U uporednim ispitivanjima u Madjarskoj (Univerzitet u Debrecinu, 1998) na proizvodnju mesa, vršeno je meleženje merino ovaca sa ovnovima BMO, sa ovnovima Ile de Fransa, američkim Safolkom ili sa Merino ovnovima. BMO melezi imali su najblje ocene za kvalitet trupa i randman mesa, u poredjenju sa F1 generacijama drugih ovnova. Takođe, BMO melezi su imali najveći procenat jagnjenja, 243% za prvojagnjenke.
Vuna: Ovce daju 4 kg vune a ovnovi 6,5 kg. Debljina vlakna je od 50 – 54mm. Dužina je 12 – 18 cm.
