mali preživari

Embriotransfer Embriotransfer je procedura gde se veći broj embriona (oplođenih jajnih ćelija) iz visokovredne majke (donora embriona) presađuju u manje vredne jedinke (recipijenti embriona). Recipijent dovršava bremenitost i jagnji potomke visoke genetske vrednosti. Donor se vraća u normalni polni ciklus gde se može prirodno spariti ili ponovno uključiti u program ET za 6-8 nedelja. Zahvaljujući ET povećava se broj potomaka koja jedna visokovredna ovca može u toku svog života proizvesti. Čak i do 15 embriona se može prikupiti jednim ispiranjem, mada se tipičan broj dobijenih embriona kreće od 5 do 10. U toku jedne godine na ovaj način jedna ovca može dati preko 30 potomaka. Embriotransfer kao tehnika zauzima sve veću popularnost kod malih preživara u svetu.          Zahvaljujući napretku tehnike, prikupljanje embriona je efikasna i minimalno invazivna tehnika, koja omogućava višekratnu proizvodnju embriona od istog davaoca. U tu svrhu mogu se koristiti i grla koja bi se zbog drugih razloga isključila iz reprodukcije, npr. upale vimena, hromosti, starosti…           Optimalan broj za pokretanje procedure ET je da se urade 3-5 majki donora i 6 ovaca po donoru. Donorske ovce treba da imaju dobru telesnu kondiciju, da ne šepaju i trebalo bi da su idealno dobro odgojene. Donorske ovce moraju biti programirane sa hormonskim injekcijama, koje stimulišu jajnike da proizvedu više folikula, a samim tim i više jajašaca (oocita). Ovca se prirodno ili laparoskopski osemene. Embrioni se hirurški uzimaju nakon 5 dana od osemenjavanja. Embrioni se ocenjuju, nakon prikupljanja, a oni nepodobni za transfer se identifikuju i uništavaju.           Embriotransfer može da se obavi na farmi ako je farma sa većim brojem životinja. Inače bi trebalo raditi u centru za VO. Davaoci i primaoci za embriotransfer treba da budu pažljivo praćeni u cilju optimalnih rezultata. Donorske ovce se mogu ponovo programirati za dalji flašing ili prirodno parenje nakon 7-8 nedelja. Uspešnost Uspešnost presađivanja embriona se kreće od 40% – 70%. Embriotransfer je imao odlučujuću ulogu kod uvoza evropskih rasa u prekookeanske zemlje (Australija, Novi Zeland, SAD, Kanada, Južna Afrika), kao i u obrnutom smeru.                  Embriotransferom se kod ovaca poboljšava genetski potencijal stada, omogućava uvećanje genetski bitnih majčinskih linija, omogućava sačuvanje vrednog i retkog genetskog materijala. Embrioni su prioritetan metod uvoza grla (pogotovo iz prekookeanskih zemalja) jer je rizik po unos bolesti znatno manji ukoliko potiču od testiranih grla i isprani prema međunarodnim standardima i može se koristiti za iskorenjivanje bolesti unutar stada.           Ženska gameta kod sisara se zove jaje ili jajna ćelija. Oocit je termin koji se koristi za ovuliranu žensku gamet. Nakon oplodnje, oocita postaje jednoćelijski embrion ili zigot. Embrion se zatim deli na dve ćelije, četiri ćelije, itd, u fazama.                          Na fazi 16-ćelija, embrion postaje morula (latinski naziv za dud). Kada se formiraju šupljine (blastocele) između ćelija embriona, ona se naziva blastocista. Prve tri podele embriona naziva se rascepne podele, tako da jedna do osam ćelija embriona su definisani kao rascepna faza. Tokom ovog perioda embrion zapravo smanjuje težinu. Samo u fazi morule embrion počinje da dobija na težini.  U fazi morule, ćelije embriona će promeniti oblik. Ovaj fenomen se naziva zbijanje/grupisanje. Tokom grupisanja, postoje specijalizovani spojevi formi između ćelija, tako da ćelije mogu da komuniciraju jedna sa drugom. Kompaktnost je odličan znak da se embrion normalno razvija.          Kad se morula razvija u blastocist, formira šupljinu (blastocele) trošeći energiju da pumpa tečnost između ćelija. Takva blastocistna formacija takođe je pokazatelj kontinuiranog normalnog embrionalnog razvoja. Embrio transfer (ET) ovaca i koza Višestruke ovulacije i transfer embriona nudi nekoliko prednosti u odnosu na prirodni uzgoj. Jedna od najvećih prednosti je što omogućava dobijanje višestrukog potomstva u datoj godini. Veštačkom oplodnjom (VO) akcenat je stavljen na korišćenje genetski superiornih ovnova u cilju poboljšanja genetskog napretka jedinke i kroz broj dobijenih potomaka od takvih ovnova. Embriotransferom elitne ovce učestvuju sa 50% u genetskom sastavu svih potomaka čime ispiranje embriona postaje najefikasniji način za korišćenje kako genetski superiornih ovnova i ovaca za proizvodnju genetski superiornog potomstva tako i za povećanje broja potomaka, pogotovo kod ovaca. OPIS PROCESA PRAKTIČNA PRIMENA PRENOSA EMBRIONA – EMBRIOTRANSFERA OGRANIČENjA KOD V.O.  I  E.T. TEHNIKE STVARI KOJE TREBA IMATI NA UMU Ne postoji način da se utvrdi da li će donor ovca pozitivno reagovati na program super-ovulacije ili ne. Ovce sa prethodnim zapisom redovnog jagnjenja i dobrog majčinskog instinkta imaju prednost. • Ovce donori i primaoci (recipijenti) moraju biti u pozitivnoj fazi rasta (telesni prirast) u vreme osemenjavanja i ispiranja embriona i/ili presađivanja embriona. • Životinje sa ocenom telesne kondicije između 2,5 i 3 su najidealnije. Životinje koje su iznad ili ispod navedene telesne kondicije mogu negativno reagovati na hormonsku pripremu. • Izaberite ovna donora i ovcu sa najboljim genetskim predispozicijama u (za) vašem stadu. • Donorski ovnovi moraju biti veoma plodni, sa dobrim kvalitetom semena. • Donor , kao i primalac ovca ne smeju biti sjagnjeni. • Potrebno je tretirati sve ovce antiparaziticima širokog spektra, kao i multivitaminskim preparatima najmanje pet nedelja pre osemenjavanja. • VO i ET nije jeftin, ali trenutne cene priplodnih grla kao i genetski napredak apsolutno govore u prilog isplativosti ovih procedura. ZAKLjUČAK Ove tehnike pružaju dragocene mogućnosti za modernizaciju uzgoja stada ovaca i može se primeniti u praksi sa uspehom. Višestruke ovulacije, transfer embriona i veštačko osemenjavanje predstavljaju najbrži način da se vrhunska genetika umnoži u Vašem stadu. Ukoliko odgajivač imaju viziju pravca u kome želi da razvija svoje stado, ove tehnike potpomognute reprodukcije može pružiti ogroman profit u proizvodnji.

Priprema ovaca Osemenjavanje ovaca mora biti blagovremeno planirano. Tehnika osemenjavanja ovaca nije lek (metoda) korekcije plodnosti za stada koje greše u menadžmentu, imaju loše reproduktivne rezultate, odnosno, tehnika osemenjavanja treba da bude samo nadgradnja farmerima koji su dobri i savesni odgajivači, koji već imaju dobre rezultate u procentu jagnjenja i odgoja jaganjaca. Vlasnik stada ovaca/koza utiče, odnosno, indirektno određuje stvaranje, sazrevanje i oslobađanje (proizvodnju) dovoljnog broja zdravih jajnih ćelija i da li će biti povoljan ambijent za oplodnju i razvoj embriona. Odgajivač mora da odredi plan parenja (izbor ovaca/koza i ovna/jarca) i to mora da se uradi čim započne da planira svoj program parenja. Dakle, ako su to šilježice ili ovce, ne treba pripuštati ovna pa da problematične, preostale ovce reši veštačkim osemenjanjem. Plodne ovce/koze, sa dobrom uzgojnom istorijom, daju najbolje rezultate kod osemenjavanja. Ovce/koze koje se nisu redovno jagnjile nisu pogodne za investiranje u vidu VO. Takve, neplodne ovce i koze, su obično velike, u dobroj kondiciji i, ukoliko nemamo istoriju takvog grla, lako mogu da se priključe grupi ovaca/koza pogodnih za VO. Uzgojna evidencija mora temeljno biti proverena pre uvođenja ovaca ili koza u program VO. Koncepcija je obično manja kod mladih (ispod 12 meseci) i veoma starih ovaca/koza (preko 8,9 godina), u odnosu na zrele, odrasle ovce/koze. Mlade ovce/koze se mogu uspešno osemeniti ako je napravljen dobar izbor jedinki, dobrom kondicionom stanju, bez mikotoksina i snabdevene mineralo-vitaminskim smesama (premiks). Sve ovce/koze sa malim i nefunkcionalnim vimenima moraju biti isključene iz programa kako bi se novorođena jagnjad/jarad mogla uspešno gajiti. Izbegavajte odgoj kržljavaca. Plodnost mladih grla u velikoj meri zavisi od odgoja u prvim nedeljama (mesecima) života. Sve nameravane aktivnosti (šišanje, čišćenje od parazita, vakcinacije, orezivanje papaka, premeštanje smeštaja, nagle promene obroka) moraju se obustaviti 3-4 nedelje pre i posle osemenjavanja (optimalno 6 nedelja). Vakcinacije, čišćenje od parazita i kupanje Vakcinacije, čišćenje od parazita i kupanje mora biti urađeno na vreme, odnosno, da se sprovedu 6 nedelja pre početka programa VO. Bitno je obezbediti apsolutno mirovanje ovaca u narednih 4 – 5 nedelja nakon oplodnje. Prema britanskim ispitivanjima, svaka manipulacija nakon osmenjavanja ili pripusta može umanjiti broj rođenih jaganjaca i do 20%, pa čak i samo gonjenje ovaca pomoću pasa čuvara, a naročito kupanja, striža vune, vakcinacije, neorganizovano vađenje krvi (npr. nepostojanje koridora za ovce za sprovođenje ovih zahvata) itd… Odbijanje/odlučivanje jaganjaca i jarića Jagnjad moraju biti odlučena najmanje 6 nedelja pre parenja kako bi se ovce u dovoljnoj meri oporavile. Međutim, ako se ovce jagnje svakih 8 meseci ili u slučajevima kada ovce još doje, ishrana dolazi do velikog izražaja. Ukoliko je ishrana ovaca dobra i ukoliko su ovce u solidnoj kondiciji (OTK 2,5 i više), dobro hranjene, tada se ovce mogu osemeniti već od 7-8. nedenje od jagnjenja Naša glavna preporuka je da zasušite ovce, započnete sa inzivnom ishranom 15-20 dana, a zatim stavite sunđere (ovo je 15 dana više za period oporavka). U svakom slučaju, optimalno je da se ovce oplode ne pre 3 meseca nakon jagnjenja. Ovce nikako ne treba osemenjavati u periodu zasušivanja, odnosno, kada se primenjuje režim oskudne ishrane ili potpun prekid davanja koncenrovanog i energetski bogatog oboka. Generalno, osemenjavanje ovaca u laktacii daje oko 10% manju plodnost. Za muzne ovce i koze, osemenjivanje se često vrši sa 5 meseci nakon jagnjenja, kada proizvodnja mleka počinje da opada i grla počinju da popravljaju telesnu kondiciju. Šišanje ovaca Ovce sa kratkom vunom reaguju bolje na flašing ishranu (pojačanu ishranu pre pripusta), sinhronizaciju i lakše se rukuje njima. Predlažemo da se šišanja izvrši par nedelja pre osemenjavanje ili posle 2,5 meseca od osemenjavanja. Šilježice treba obavezno šišati sa 6-8 meseci starosti. Kod nas je ukorenjena navika da se šilježice šišaju tek posle prvog jagnjenja (15-16 mesec Ovnovi probači Upotreba ovnova/jarčeva probača je uobičajena praksa u Engleskoj, Australiji, Novom Zelandu. Radi se o ovnovima/jarčevima koji služe za otkrivanje ovaca/koza u estrusu i pospešivanje njegove pojave i uspeha koncepcije, s tim da ovnovi/jarčevi probači nisu u mogućnosti da oplode ovce/koze time što su vazektomisani (presečen semevod) ili su potpasani keceljama kako bi se sprečilo oplodnju od njihove strane. Idealno je da ovnovi/jarčevi su opremljeni kreonima (bojama na opasaču, kako bi se obeležile zaskočene ovce). Markirane ovce/koze se mogu osemeniti 12 sati nakon markiranja od strane farmera (posebno pogodno za farmere koza koji su obučeni da sami osemenjavaju koze u svom stadu). Dakle, ovce koje su zaskočene ujutru, osemene se uveče, a ovce markirane uveče, osemene se ujutru. Praksa osemenjavanja ovaca u Norveškoj zamrznutim semenom vaginalnom metodom je opšteprihvaćena matoda kod ovaca (uspeh je oko 50-60%), što nije uspelo u nijedoj drugoj zemlji. Otkrivanje ovaca radi se isključivo nakon detekcije estrusa od strane ovnova probača pošto je upotreba hormona za sinhronizaciju zabranjena. Pre uvođenje ovnova probača neophodno je obezbediti da ovce nemaju kontakt sa ovnovima, uključujući čulo vida i mirisa, najmanje 4 nedelje pre osemenjavanja. Mužjake od ženki treba držati udaljene oko 2 km (idealno), odnosno, najmanje 300 metara, suprotno od pravca vetra. Takođe, ni jarčevi se ne smeju držati sa ovcama, inače proces prirodne stimulacije neće funkcionisati.            Stimulativni efekat prisustva ovnova probača u situaciji prirodnog parenja je dobro poznat. Kod sinhronizovanih ovaca, ovnovi probači imaju efekat podsticanja ovulacija za nekoliko sati ranije. Preporučuje se da se ovnovi probači (2 – 5%) pripuste među ovce u popodnevnim časovima, pre osemenjavanja. Oni mogu biti ostavljeni kod ovaca i posle osemenjavanja. Ovnovi probači mogu da se koriste za obeležavanje ovaca kada one ulaze u estrus. Obeležene ovce se uklanjaju iz grupe. Grupa koja prva ulazi u estrus se prva osemeni. Ovo je od značaja kada se svi sunđeri vade istovremeno.            Upotreba ovnova probača sa markerima može da nam pomogne u otkrivanju koliko je grupa sinhronizovanih ovaca odgovorilo na sinhronizaciju. Ako se 50% ovaca obeleži za 36 sati, odnosno, 80% za 48 sati, odgovor je bio dobar. Kada je osemenjavanje završeno, za nekoliko dana se preporučuje da imate probača sa prvom grupom. To će pomoći da se ukaže koliko njih je uspešno odgovorilo na osemenjavanje.            Markeri na ovnovima moraju se redovno proveravati kako bi se osiguralo da na njima ima dovoljno krede/voska. Markirane