— Ram Gen
Protokoli vakcinacija
Protokoli vakcinacija
PASTERELOZA PLUĆA I KLOSTRIDIOZA (ENTEROTOKSEMIJA) mogu se pojaviti u svim kategorijama životinja. Pogotovo su respiratorna oboljenja postala dominantan faktor u problematičnim štalama. Subjektivan osećaj je da su respiratorna oboljenja u ranijem periodu (pre 20-tak godina) bila sporadična, zanemarljiva, izlečiva sa jednokratnim veterinarskim zahvatom. Međutim, većim uvozom životinja nakon 2000. godine susretali smo se sa ozbiljnijim ekonomskim gubicima (od direktnog uginuća do trajnog zakržljavanja). Beležili su se gubici i do 50% (pogotovo u mlađoj populaciji ovaca i koza). Terapije moraju biti znatno duže (5-7 dana, uz davanje dugodelujućih antibiotika na završetku terapije) kako bi dovele do izlečenja ili zalečenja. Remisije su vrlo moguće kod mladih životinja. Obdukcionim nalazima beležile se intenzivne promene na plućima, obilan penušav iscedak u trahei, kasnije praćen priraslicama, gnojnim galerijama. Laboratorijske izolacije najčešće su ukazivale na uzročnike Pasterela, Manhemija i/ili Mikoplazma.
U tesnoj saradnji VZ „Subotica“ i „NIV-NS“, napravljene su vrlo delotvorne domaće vakcine (štalski sojevi) samo sa Pasterelom ili su kombinovane još sa 4 osnovna uzročnika klostridijalnih infekcija (Cl. perfrigens tip A, C i D; i Cl. Novyi) – takozvana „kombinovana vakcina“. U osnovi, naša „kombinovaa vakcina“, ona je „rasterećena“ od drugih sojeva klostridija, šepavosti i mastitisa, u odnosu na popularnu vakcinu „Poliovin“ i u nju je dodata P. multocida, sa ciljem postizanja visokih titrova antitela na naše najčešće terenske sojeve. Stoga ovde naglašavamo značaj postojanja domaćih proizvođaća vakcina, njihovu dostupnost (mestom i cenovno) i spremnost da se uočeni problem identifikuje i uspešno rešava, na radost struke i odgajivača. Na žalost, opšta pasivnost i izostanak bolje vertikalne komunikacije (proizvođači-instituti-veterinarske stanice-vlasnik) nisu dovele do veće propagacije vakcina, pa se ovi problemi na farmi kumuliraju sve do momenta neizdržljivosti vlasnika da opstane sa takvim gubicima kada se sami direktno obrate Veterinarskom Institutu za rešenje ili se odluče za gašenje farme. Terapijski efekti protiv pastereloze na nivou farme su slabi ukoliko se promptno ne započnu (bolest se pojavljuje u vidu akutnih napada, sa obilnim nosnim iscetkom, gde se odluka o životu i smrti rešava unutar nekoliko sati). Obilni penušav iscedak se može zaustaviti aplikacijom antihistaminika, kortikosteroida, antibiotika efikasnih na gore navedene uzročnike (uglavnom preparatima amoksicilin, enrocin, tetraciklini). Izradom protokola vakcinacije, ovi problemi se odlično mogu kontrolisati. Upornom vakcinacijom postiže se dobar „stadni imunitet“ protiv pastereloze i klostridioze. Takođe, postoji i vakcina protiv listerioze i zaraznog ektima (autogena), od istog proizvođača.
U nekim zemljama sa intenzivnim stočarstvom vakcinacija protiv anaerobnih infekcija malih preživara je zakonska obaveza radi kontrole najčešćeg uzročnika uginuća. To bi trebala biti i preporuka naše struke prema odgajivačima malih preživara.
Klostridijalne infekcije
Vakcinacije, čišćenje od parazita i kupanje mora biti urađeno na vreme, odnosno, da se sprovedu 6 nedelja pre početka programa VO. Bitno je obezbediti apsolutno mirovanje ovaca u narednih 4 – 5 nedelja nakon oplodnje. Prema britanskim ispitivanjima, svaka manipulacija nakon osmenjavanja ili pripusta može umanjiti broj rođenih jaganjaca i do 20%, pa čak i samo gonjenje ovaca pomoću pasa čuvara, a naročito kupanja, striža vune, vakcinacije, neorganizovano vadjenje krvi (npr. nepostojanje koridora za ovce za sprovodjenje ovih zahvata) itd…
Slika levo: plućno tkivo sa priraslicama (pastereloza), a sa desne strane, sirište sa hemoragijama (klostridioza)
Slika desno: Serijska uginuća ovaca različitog uzrasta, sa istim patološkim nalazom i izolacijom P. Multocida
Plan vakcinacije
U slučaju postojanja stada gde se nisu provodile vakcinacije, momentalno treba započeti promenu vakcinacije protiv klostridija i pastereloze („kombinovanom vakcinom“). Čak smo vakcinaciju sprovodili na vrlo malim jaganjcima od svega par dana starosti i efekti su bili vrlo pozitivni. U stadima koja tradicionalno koriste druge proizvođače vakcina protiv enterotoksemija (koje u sebi sadrže širu paletu uzročnika klostridija i anatoksina, ukljućujući i Cl. tetani,; kao što su Coglavax, Kovexin, Bravoxin), tada se preporučuje vakcina samo sa Pasterelom i u vrlo mladim kategorijama jaganjaca jer oboljenje može biti fatalno i sa 10 dana starosti pa nadalje.
OVCE treba vakcinisati pre svakog jagnjenja (idealno 4-6 nedelja pre očekivanog jagnjenja) ili u periodima od svakih 9 meseci ako su izgubile redovan ciklus jagnjenja. Treba napomenuti da nijedna vakcina ne obezbeđuje imunitet od 12 meseci kako često biva naznačeno na uputstvu proizođača (vakcinacije jednom godišnje), li da su intervali vakcinacije na 9 meseci više nego dovoljni za postizanje visokog stadnog imuniteta (ovo se podudara sa prosečnim intervalima jagnjenja). Visokorodne ovce, gde se transfer zaštitnih antitela putem kolostruma treba da se podeli na velik broj jaganjaca, zahteva češću vakcinaciju radi postizanja više koncentracije antitela. Ukoliko jagnjenja nisu jasno planirana (idealno sprovedena vakcinacija je 2 meseca pred jagnjenje), onda je pouzdanije raditi opštu vakcinaciju na 6-9 meseci, nego jednom godišnje.
Za ovce koje su van reproduktivnih šema (koje ne stignu da se jagnje na 8-12 meseci; skupa-elitna stada, jedinke za proizvodnju semena i embriona), najbolja praksa je imati 2 vakcinacije godišnje sve dok stado ne bude stabilno u pogledu imuniteta na klostridiju i pasterelu, ali uz izbegavanje kritičnih reproduktivnih perioda (30-45 dana pre pripusta/parenja i 6 nedelja posle parenja).
JAGANJCI
Ako se ovce redovno jagnje i vakcinišu pre jagnjenja (i prenose dobar imunitet na jaganjce), onda se KOD JAGANJACA sprovodi vakcinacija po sledećoj šemi;
• 1. vakcinacija sa 1,5-2 meseca, revakcinacija nakon 2-3 nedelje (toleriše se i do 6 nedelja razmak ali treba ovu praksu izbegavati-ovo je napomena u slučaju da se je zaboravila revakcinacija) – u ovom slučaju se koristi samo kombinovana vakcina.
• Muška jagnjad koja se prodaju na klanje (sve do 6-7 meseci) nemaju potrebe da se ponovno vakcinišu.
Mlada priplodna grla (koja ostaju dalje u stadu ili idu na prodaju) treba da se vakcinišu ponovo za 9-10 meseci od poslednje vakcine, odnosno, šilježice pre prvog jagnjenja (sve jednokratno – nema više revakcinacije; dakle, optimalno sa 3-4 meseca graviditeta).
Nakon postizanja stadnog imuniteta kontinuranom vakcinacijom treba u kontinuitetu sprovoditi redovnu vakcinaciju majki sa kombinovanom vakcinom kako bi nivo antitela na obe bolesti bio konstantno visok i sprečavao iznenadna uginuća u većem obimu. Istovremeno, higijenom držanja (obimno prostiranje slame u vreme jagnjenja i prvih 2-3 meseca), dobrom ishranom i provetrenim prostorijama ovi uzročnici se dobro kontrolišu.
U slučaju da je stado veliko i opterećeno istorijom uginuća od pasterele, u tom slučaju preporučujem da se radi vakcinacija Pasterela vakcinom sa 5-10. dana života (kad se daju i injekcije selena i vitamina A, eventualno i gvožđa), i da se zatim vrši redovna vakcinacija sa kombinovanim vakcinama kako je gore napisano (sa 1,5-2 meseca pa revakcinacija za 2-3 nedelje). Cilj je da se postigne odličan imunitet pre zalučenja sa 2,5-3 meseca kako bi jagnjad lako prebolela odvajanje od majke (sres i pokretanje aktivnosti, pre svega, Pasterele) i potpune promene ishrane – prelaz na dominantno kabastu hranu (pokretanje aktivnosti klostridija.
Ceo rad pod nazivom Najčešći razlozi gubitaka jaganjaca u ranom uzgoju na našim farmama i
kako ih spečiti (Autori: Aleksandar Milovanović, Dejan Bugarski, Miodrag Lazarević) možete pročitati na našem sajtu.
